U najlepšoj zemlji Evrope :)

Imala sam pred sobom pravi izazov - da zadovoljim moju želju za upoznavanjem čudesne alpske zemlje čokoladica, preciznih ljudi i satova u samo desetak dana, a pritom i ispunim cilj dolaska - prezentovanje rada na medjunarodnoj konferenciji iz elektromagnetike EUROEM 2008 u Lozani (21-25. jul 2008.). 

Planiranje putovanja je trajalo skoro šest meseci! Želje su bile velike, a broj dana ipak ograničen, pa je sve to iziskivalo veliki trud. 

Konačno poleteh avionom iz Niša!!! Zahvaljujući direktnoj avio vezi Niša sa Cirihom, neminovno je bilo (a i zadovoljstvo) da nekoliko dana provedem u ovom simpatičnom gradu, iako je prilično udaljen od Lozane (2.30h vožnje vozom)... Još na aerodromu, u vozu koji je spajao terminal sa aerodromskom zgradom dočeka me sa zvučnika: muuuuu, kling-klang, muuuu... Dok sam se zbunjeno osvrtala, kroz prozor ugledah prizore krava, Hajdi i Materhorna... Eto, Švajcarci napraviše brend od krave, a mi? 

Smeštaj u Cirihu: hostel Bibber u starom delu grada, udaljen samo 10 min od železničke stanice (čitaj: idealno!!!)... Hostel na prvi pogled deluje čudno... da bi se došlo do recepcije, treba proći pored kuhinje nekakvog italijanskog restorana, a onda vas dočeka ljubazno osoblje. Sobe su sasvim pristojne, a na usluzi je i kuhinja sa frižiderom.

Za upoznavanje Ciriha sam imala dva dana. Lokacija hostela mi je omogućila da sate i sate provodim na obalama reke Limat i Ciriškog jezera. Oduševila me je bistra voda i labudovi koji su bezbrižno plutali jezerom (i rekom) čekajući strpljivo komadić hrane. 

Cirih je prepoznatljiv po crkvama Grossmuenster i Fraumuenster, kao i po crkvi Sv. Petra koju karakteriše sat najvećeg prečnika u Evropi (8.7m). Cirih je bio i dom najpoznatijeg švajcarskog reformatora Urliha Cvingija (Urlich Zwingli) a njegov spomenik se nalazi na samoj obali Limata u neposrednoj blizini Grossmuenster-a. Prema legendi, Grossmuenster je podignut u XII veku nad grobnicama osnivača Ciriha, Felix-a i Regule.

Fraumuenster crkva je poznata po prelepim vitražima Marka Šagala. Na žalost fotografisanje nije dozvoljeno , a razglednice koje se prodaju nikako ne mogu da dočaraju lepotu boja, oblika i tema vitraža. U Cirihu se nalazi i kineska bašta. To je poklon kineskog grada Kunminga Cirihu zbog tehničke podrške koju su im uputili Švajcarci.

I sve je nekako uglađeno, sređeno, atmosfera tipična za nemačke gradove, ali uz aktivan noćni život...

A kad sam već bila u Cirihu, ni Šafhauzen (Schaffhausen) nije daleko (30km severno), kao ni veličanstveni vodopadi na Rajni...

Najbliži prilaz vodopadima je iz mesta Schloss Laufen am Rhienfall. Po izlasku iz voza dočekao me je huk vode, a kako sam se približavala platformama bila sam zapanjena snagom reke!!! Ovo je pravo čudo... Litri i litri vode idu ka vama, a platforme su tako precizno (xe, xe) postavljene da ni kap vode ne padne na vas!!! Vodopadi su široki 150m, sa padom od 20m i spadaju u najveće u Evropi.

Lepa staza za pešake povezuje vodopade sa gradovima Neuhausen i Schaffhausen, pa ako ste raspoloženi za malo duže pešačenje preporučujem šetnju duž pitome Rajne do Schaffhausena. Ovaj grad, na samoj granici sa Nemačkom, bio je do temelja srušen tokom WWII od strane saveznika, koji su mislili da se radi o nemačkom gradu. 

Region Schaffhausena poznat je i po vinogradima. Čuveni Pinot Noir vodi poreklo odatle, a dvorac Munot u sred grada okružuju vinogradi.

Do Lozane stigoh preko Neuchatela. Švajcarska nema more, ali veličine Ciriškog i jezera Nojšatel vas dovedu u situaciju da u to posumnjate... A kad sam tek ugledala Ženevsko jezero... E tek tada sam ostala bez teksta!!! Ogromni brodovi, jahte, skijanje na vodi, plaže... pa ovo je pravo more!!

Za razliku od čistog i uštogljenog Ciriha, Lozana je bila sušta suprotnost. Tipična atmosfera francuskog primorskog grada.

Smeštaj: hostel Lausanne GuestHouse. Iako se hostel nalazi u neposrednoj blizini železničke stanice i pruge, izolacija je tako dobro urađena da se spava bez problema.

Snalaženje po Lozani nije jednostavno. Sam grad je izgrađen u više nivoa, prilično je brdovit, pa vam treba dosta strpljenja i kondicije kako bi stigli na pravo mesto.

Gradom dominira katedrala Notre Dame u kojoj se nalazi portal iz XIII veka. Lozana je sedište Međunarodnog Olimpijskog komiteta i jedna od najznačajnijih atrakcija je Olimpijski muzej koji se nalazi na samoj obali Ženevskog jezera u predgrađu Ouchy. Obzirom da su nas očekivale Olimpijske igre u Pekingu, ceo jedan deo muzeja bio je posvećen istoriji i kulturi ove daleke zemlje. U prizemlju muzeja se nalaze kopije olimpijskih baklji, dok su na spratu prikazane medalje svih do sada održanih letnjih i zimskih olimpijskih igara.

 U podzemni svet čestica nevidljivih golim okom dospeh zahvaljujući organizatorima konferencije EUROEM. Oni su organizovali posetu CERN-u tj. Evropskom centru za nuklearna istraživanja. Centar se nalazi blizu Ženeve na švajcarsko-francuskoj granici. Prsten je prečnika 27km i nalazi se na dubini od 100m. Tako sam se, kao u romanu Dena Brauna, i ja spustila 100m ispod zemlje u središte budućeg eksperimenta pronalaženja Higsove čestice. Imali smo priliku da posetimo jedan od detektora LHC-a tzv. CMS.

Na samo 20ak min vožnje vozom od Lozane nalazi se Ženeva, verovatno najmanji kosmopolitski grad na svetu! Ovde je završetak Ženevskog jezera i mesto gde reka Rona nastavlja svoj put ka Sredozemnom moru.

U Ženevi je osnovan Crveni krst, a tu se nalazi i Palata nacija, jedno od sedišta organizacije UN. Ono po čemu je Ženeva prepoznatljiva je čuveni vodoskok (Jet d'Eau) koji "baca" vodu 150m u visinu. Na žalost, vodoskok se isključuje kada je vetar jak, a ja sam se u Ženevi našla jednog vetrovitog julskog dana i uprkos strpljenju, nisam imala priliku da uživam u vodoskoku. Eto razloga više da još koji put posetim ovaj prelep grad!

 Uteha je bio manji vodoskok na obali Ciriškog jezera. Inače, Ženeva i Cirih po mnogo čemu liče jedan na drugi. Naime, osim jezera i vodoskoka, zajednički su im cvetni satovi. Kao i vodoskok, čuveniji je onaj koji se nalazi u Ženevi u Engleskom vrtu.

 Starim delom grada dominira katedrala Sv. Petra, sa čijih tornjeva se pruža predivan pogled na grad. To je bila lepa prilika za još malo planinarenja, penjući se uz 500 stepenika na severni i južni toranj. U samoj katedrali se nalazi i zvono Clemence, iz XV veka, teško 6 tona.

Za razliku od Ciriha, gde sam uzalud tražila čuvene švajcarske banke, u Ženevi ih ima na svakom koraku! Prelepa obala, luksuzni hoteli, prodavnice svih poznatih proizvođača, puno cveća i kosmopolitski duh su definitivno uvrstili Ženevu u top 5 gradova koje treba posetiti!

A ono što mi je bila najveća želja bio je odlazak u Cermat, poznati ski centar koji se nalazi u podnožju najčuvenijeg švajcarskog planinskog vrha - moćnog Materhorna. Kakav bih ja planinar bila da posetim Švajcarsku bez planinarenja? :-) 

Iz Lozane sam vozom stigla do Vispa a odatle zupčastom železnicom do Cermata. Ovo švajcarsko selo je poznato kao mesto bez automobila.

Dalekih 3883m Malog Materhorna sam dostigla uz pomoć gondola i tako se našla na najvišoj platformi u Evropi. Dan je bio prelep, sunčan, bez vetra, tako da smo Irena i ja uživale skoro 2h na vrhu.

"Stariji brat", gordi Materhorn, nas je pozdravljao i nije dozvoljavao da se ne nađe u kadru fotoaparata. Iako ne najviši, definitivno je najfotografisaniji vrh Švajcarske. 

Atmosfera - prava planinska, kao sa omota čokolada... drvene kućice, po koja krava, jedino je Hajdi nedostajala :-)

Po povratku sa Malog Materhorna, obišle smo i Crno jezero odakle je pogled na Materhorn bolji, pa sam još nekoliko snimaka potrošila na fotografisanje ove gromade.

Obzirom da Irena živi u Sionu, iskoristila sam priliku da posetim i ovaj simpatični gradić okružen Alpima sa svih strana. Dobila sam priliku da probam švajcarski specijalitet - fondue. To je topljeni sir koji se jede uz kornišone i beli luk. Interesantno!

Boravak u Švajcarskoj se već bližio kraju, pa sam pri povratku iz Lozane posetila i glavni grad Švajcarske - Bern.

Ovaj grad je pod zaštitom UNESCO-a. Prelepe ulice starog grada krase mnogobrojne fontane, a centralnom ulicom dominira gradski astronomski sat-toranj (Zytglogge). Nedaleko se nalazi i kuća u kojoj je živeo Ajnštajn, danas pretvorena u muzej.

Zgrada švajcarskog parlamenta je izgradjena početkom XX veka. Ispred zgrade je 26 fontana koje predstavljaju broj švajcarskih kantona i svakog dana od 11-23 se aktiviraju na svakih pola sata. Kada je pijačni dan, fontane se aktiviraju od 15h.

Najromantičniji park u Bernu je Park ruža, sa oko 220 vrsta ruža. Odatle se pruža lep pogled na grad i reku Aare, koja u luku "opkoljava" stari deo grada. 

Obzirom da je grad dobio ime po medvedu, Švajcarci su napravili mali zoo-vrt u kome čuvaju ove životinje. Ova atrakcija mi se uopšte nije dopala.

Katedrala Bernmuenster (XV vek) dominira starim delom grada. Tornjevi se nalaze na visini od 101m odakle se pruža pogled na ceo grad. Noge su mi baš klecale dok sam se penjala uz ove vretenaste tornjeve.

Bern mi je definitivno ostao u lepoj uspomeni! Iz Berna stigoh ponovo u Cirih, a sutradan nazad u Niš.

Tokom ovih desetak dana sam sklopila divna prijateljstva, stekla veliko iskustvo, sve je bilo idealno, bez ijedne mrlje! Švajcarska je zemlja koju je vredelo posetiti!