Zakintos - όλα είναι δυνατά ;)

Moji prijatelji veoma dobro znaju koliko "čeznem" za noćnim izlascima, glasnom muzikom i gužvama. Mir i tišina su, ipak, moje carstvo.

Sa druge strane, znaju i koliko volim planine, izlaske i zalaske sunca, nebo i zvezde... A sem toga, ja sam sve drugo no klasičan turista na moru. Celodnevno izležavanje na plaži, okretanje na suncu kao prasence, brčkanje u plićaku, sedenje pod suncobranom uz glasnu muziku, nikako ne ide uz mene. Samim tim, pomisao da leto provedem na Zakintosu, donela je sa sobom i gomilu predrasuda.

Takođe, svi ti prijatelji su upućeni u to koliko volim da do detalja isplaniram svako svoje putovanje. U stvari, sem plana A, u mojoj glavi, a češće i na papiru, postoje i planovi B i C, sa spiskom znamenitosti i lokacija koje treba posetiti, detaljnom organizacijom putovanja i vremenskim tabelama.

Ipak, po prvi put u životu, bez ikakve pripreme, uputih se ja na ovo ostrvo u Jonskom moru. Jedino što sam znala o Zakintosu bili su pojmovi "plaža Navajo", "plave pećine" i "tamo neke kornjače". Glavni razlog toj mojoj totalnoj nepripremljenosti, ali i potpunoj smirenosti sa druge strane, ležao je u činjenici da me na ostrvu čeka neko ko poslednje tri godine, tokom leta, otkriva Zakintos turistima, a složićete se da nikakva literatura i stranice na netu ne mogu da zamene vašeg ličnog vodiča. 

Neko pametan reče: "Najbolje stvari se obično dese kada se najmanje nadate". I bio je u pravu! Sada, po povratku, mogu da kažem da iza sebe imam najlepše letovanje u životu, letovanje na jednom od prelepih ostrva Jonskog mora.

Neću pisati o plaži Navajo, plavim pećinama, noćnim izlascima, glavnom gradu i Kareta kornjačama. Slažem se, jesu sve to obeležja Zakintosa, ono što ćete videti na panelima, ono čime će vas bombardovati u turističkim agencijama prilikom najava izleta, ono što vas čeka na internetu kada ukucate pojam "Zakintos". Naravno da treba da se sve to i vidi.
Ali... dajte priliku ostrvu da vas osvoji i na malo drugačiji način, tako što ćete, sa plaža koje su isuviše komercijalizovane, da se zavučete u unutrašnjost ostrva ili se otisnite duž njegove zapadne obale i otkrijte prizore od kojih će vam zastati dah.

Šta vas čeka u unutrašnjosti? Pravi Zante! Ostrvo kome ni razorni zemljotres 1953. godine nije oduzeo duh starih vremena. Crkvice iz davnina, zavučene među krošnje maslina i oleandara, sa prelepim zvonicima, doneće vam mir i spokoj. Planinska sela Keri, Ekso Hora, Kiljomenos, Agalas, i meni omiljeni Luha i Giri osvojiće vas svojim uskim popločanim ulicama i kućicama od kamena, lepo uređenim dvorištima i pogledom na vinograde i maslinjake, a zažalićete što miris borove šume ne možete poneti sa sobom.

Ljubazni domaćini će vas počastiti medom, brusketima, susamom, suvim grožđem, vinom... Pa i bakice koje sede pred kućama na živopisnim plavim, žutim i zelenim stolicama, kao i dekice na glavnim trgovima, uvek će se osmehnuti, mahnuti i pozdraviti nas turiste koji kolima ili na motoru hitamo ka novoj destinaciji u otkrivanju ovog ostrva. Jer deset dana je, verujte, nedovoljno da upoznate pravi Zakintos.

Ukoliko imate smisla za avanturu i želju da planinarite, krećite se malo poznatim stazama, istražujte, možda imate i sreću da naletite na pećine sakrivene duboko unutar ostrva ili da uživate u miru i tišini u pogledu sa nekog od vrhova na celo ostrvo i more.

Zapadna obala... Besna sam na sebe, jer ne mogu da pronađem reči kojima bih najbolje opisala ono što sam tamo doživela. Hajde da probam da to ovako dočaram: parkiramo motor nedaleko od vidikovca. Milan mi pokaže pravac ka vidikovcu, pusti da krenem i ćuti. Kako koračam ka ivici, malo po malo, izranjaju nestvarni prizori, otvara se pogled na jednu, pa drugu stenu, strme litice, pećine, na more, čiju boju ne može da prenese ni najbolji fotoaparat. A kad stignete do litice jedino što poželite je da zauvek budete na nekom ovakvom mestu, sa svojim mislima, pogleda uprtog u beskrajno plavetnilo Jonskog mora.

Još veći pozitivan šok bile su uvale Korakonisi i Plakaki do kojih vas čekaju dugi i strmi silasci. A prava nagrada je dole, pored mora. Plakaki čine prelepe bele stene, koje izgledaju kao da ste na Antarktiku, kristalno čista voda i pogled koji ostavlja bez daha.

Korakonisi je pravi penjački raj. Stena za koju vam se ruka jednostavno lepi. Priroda se i ovde poigrala i podarila ovom mestu nestvaran kameni luk, do koga je moguće popeti se i opet uživati u pogledu na stene ili more. Iako će nisko rastinje da se potrudi da vas grebuckanjem i bockanjem odvrati od puta ka vrhu kamenog svoda, ne odustajte! Pogled odozgo vredi svake ogrebotine.

Posle celodnevnog krstarenja brodićem ili vožnje po brdima i dolinama Zakintosa, pravi raj za oči, a i dušu, predstavlja zalazak sunca na zapadnoj obali. Ništa vam drugo ne preostaje, već da se zavalite u ležaljku na plaži Roksa i gledate kako sunce zaranja u vodu.

Ako ste dovoljno maštoviti i željni avanture, pa vam još i nebo bude naklonjeno, vreću za spavanje u ruke i krenite ka jednom od vrhova ostrva, pa možete da uživate, kao što smo i mi, u noći punoj zvezda padalica, da ostanete nemi pred svetlima gradova na ostrvu u gluvo doba noći, kao i nezaboravnim prizorima zalaska meseca i izlaska sunca.

Mikenske grobnice, bunari za irigaciju useva širom ostrva, najstarije drvo masline, srednjovekovna plantaža maslina, jedna od najstarijih kuća na ostrvu građena tradicionalnim stilom, italijanska osmatračnica Almira iz Drugog svetskog rata, najveći krst na ostrvu, najveća grčka zastava na svetu, samo su neki od tako lako dostupnih bisera Zakintosa na kopnu. Bitna je samo volja za otkrivanjem!

Sa druge strane vas čeka peščano dno, tirkizno more, pećine kojima je moguće prići samo iz vode, predivno ostrvo Maratonisi, Mizitre stene, ostrvo Kameo...

Mogla bih o ostrvu da pišem i pričam satima. Ali zaustaviću se ovde. Ipak svako treba da ga upozna i doživi na svoj način. Baš zato što nisam običan turista, a imala sam sreću da uz sebe imam najbolje vodiče na ostrvu, Milana i Danu, Zakintos sam, verovatno, doživela na malo drugačiji način. Nijedan dan nije bio identičan, a to je baš ono kako ja zamišljam pravo aktivno leto!

Možda ćete shvatiti ovaj tekst kao odu mojim dragim vodičima, kao i zahvalnost svim onim neverovatno pozitivnim ljudima koje sam tokom ovih dvanaest dana upoznala, a imala utisak da ih poznajem ceo život. I nećete pogrešiti, svima njima dugujem jedno veliko HVALA, a opet ta reč ne može da opiše ni delić moje ispunjenosti i sreće.

A možda vas ovim tekstom i fotografijama nateram da razmislite o ovom ostrvu kao vašoj sledećoj destinaciji. Znajte da je Zakintos ostrvo za sve, pa čak i one probirljive turiste, poput mene, koji sem mora, peska i sunca, žele i nešto više. Mene je ostrvo osvojilo, predrasude su pale kao kula od karata i sigurno ću mu se rado vraćati!

I na kraju, nešto sasvim lično:

Hvala ti, Milane, za svaki pozitivan šok, za sve prizore koji su ostavljali bez daha, za trud, strpljenje i neverovatnu ljubav i energiju sa kojima radiš svoj posao. Zato i jesi, navezo, najbolji!

Do nove avanture...