Moja velika želja iz detinjstva bila je da sa rancem na leđima putujem po svetu. Da se nađem u nekoj nedođiji, u sred Evrope, sveta, kao pravi avanturisti koje sam kao klinka gledala na TV-u...
Još jednom se pokazalo da, uz malo muke, mogu da se ostvare i ti, naizgled, neverovatni snovi.
U vreme dok nam je za ulazak u zemlje Evropske unije bila potrebna viza (aprila 2009.), Vlada i ja smo odlučili da se upustimo u jednu neobičnu avanturu, bez turističke agencije, bez smeštaja kod prijatelja i poznanika, ... bez ikakve podrške takvog tipa.
Ideja je, u stvari, nastala još krajem 2008. kada smo okrećući strane nama omiljenog geografskog atlasa odlučili da se na proleće uputimo u Nemačku. Plan je bio da letimo Germanwings-om do Kelna. Šta dalje? Za mene nije bilo sumnje, ono što je oduvek bila moja želja - HAMBURG! Ne pitajte zašto, jednostavno znam da sam tamo morala da odem.
Kada smo već blizu Hamburga, kako da ne posetimo Severno more? Pa i Kopenhagen je tu! E, onda je nastupila dilema... Da li se vratiti nazad za Keln ili napraviti jedno kružno putovanje? Nije bilo teško da se odlučimo - pravac Švedska (Malme i Treleborg), pa preko Baltičkog mora nazad u Nemačku, do Berlina i "poprečno" nazad u Keln.
Plan je napravljen, ostali su da se srede "detalji" - rezervacije smeštaja, kupovina voznih, avio karata, pa čak i karti za trajekt preko Baltičkog mora. Mnogo planiranja, mnogo lutanja po internetu... A to smo radili sa takvim uživanjem i elanom...
Za dobijanje vize nije bilo problema, jer smo službenicima ambasade dostavili, pored brda potrebnih papira, i detaljan plan našeg putovanja. Ostalo je da pokupimo vizu i ... poletimo.
U dvanaest dana uspeli smo da posetimo Keln, Hamburg, propratimo maratonsku trku, dodirnemo Severno more u Wilhelmshafen-u, uđemo u podmornicu, odemo do Kopenhagena i pozdravimo Malu sirenu, skoknemo do Švedske i gradova Malme i Treleborga (najjužnije tačke u Švedskoj), a onda se trajektom otisnemo preko nemirnog Baltičkog mora do Nemačke. A tamo nas je čekala prava nedođija, našavši se u Zasnicu, čekajući bus u Dubnicu, a zatim i voz u Prori. Baš kao pravi putnici avanturisti!
Nemačka je već bila "domaći" teren, pa sam dolazak u Berlin i boravak u njemu, doživela kao da sam već kod kuće. A do "prave" kuće, čekao nas je prolazak kroz Magdeburg i još jedno popodne u Kelnu. Onda je opet Germanwings "preuzeo" stvar u svoje ruke i doleteli smo u Srbiju.
Jedno putovanje koje nosi veliko iskustvo, puno snalaženja, improvizacija, puno ljudi smo upoznali, videli prelepe gradove, uživali u ogromnim parkovima. Hamburg je opravdao moja maštanja i očekivanja, definitivno!
Sama činjenica da sam mogla da tu svoju euforiju delim sa bratom, doprinela je da ovo putovanje bude i lakše i lepše.
Hvala ti brate, što si bio dovoljno lud da realizujemo ovako nešto! :)
Нема коментара:
Постави коментар